зака́нчивающий
adjective
Meanings
- finishing, completing, concluding
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | зака́нчивающий | зака́нчивающее | зака́нчивающая | зака́нчивающие |
| Genitive | зака́нчивающего | зака́нчивающего | зака́нчивающей | зака́нчивающих |
| Dative | зака́нчивающему | зака́нчивающему | зака́нчивающей | зака́нчивающим |
| Accusative | зака́нчивающего, зака́нчивающий | зака́нчивающее | зака́нчивающую | зака́нчивающих, зака́нчивающие |
| Instrumental | зака́нчивающим | зака́нчивающим | зака́нчивающей, зака́нчивающею | зака́нчивающими |
| Prepositional | зака́нчивающем | зака́нчивающем | зака́нчивающей | зака́нчивающих |
Examples
- Мы отмечали зака́нчивающийся год.We celebrated the year coming to an end.