дополуча́ть
verbimperfective
Meanings
- receive in addition, receive the remainder
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | дополуча́ю |
| ты | дополуча́ешь |
| он / она / оно | дополуча́ет |
| мы | дополуча́ем |
| вы | дополуча́ете |
| они | дополуча́ют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | дополуча́л |
| Feminine | дополуча́ла |
| Neuter | дополуча́ло |
| Plural | дополуча́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | дополуча́й |
| Plural | дополуча́йте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | дополучающий | дополучавший |
| Passive | дополучаемый | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | дополучая | дополучав, дополучавши |