дополуча́ть дополучать

verbimperfective

Meanings

  1. receive in addition, receive the remainder

Conjugation

Present
ядополуча́ю
тыдополуча́ешь
он / она / онодополуча́ет
мыдополуча́ем
выдополуча́ете
онидополуча́ют
Past
Masculineдополуча́л
Feminineдополуча́ла
Neuterдополуча́ло
Pluralдополуча́ли
Imperative
Singularдополуча́й
Pluralдополуча́йте

Participles

presentpast
Activeдополучающийдополучавший
Passiveдополучаемый—
presentpast
Verbal adverbsдополучаядополучав, дополучавши