декрети́ровать
verbimperfective and perfective
Meanings
- decree
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | декрети́рую |
| ты | декрети́руешь |
| он / она / оно | декрети́рует |
| мы | декрети́руем |
| вы | декрети́руете |
| они | декрети́руют |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | декрети́ровал |
| Feminine | декрети́ровала |
| Neuter | декрети́ровало |
| Plural | декрети́ровали |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | декрети́руй |
| Plural | декрети́руйте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | декрети́рующий | декрети́ровавший |
| Passive | декретируемый | декрети́рованный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | декрети́руя | декрети́ровав, декретировавши |