выгова́ривать
verbimperfective
Aspect partner вы́говоритьpronounce
Meanings
- to articulate/to reprimand
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | выгова́риваю |
| ты | выгова́риваешь |
| он / она / оно | выгова́ривает |
| мы | выгова́риваем |
| вы | выгова́риваете |
| они | выгова́ривают |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | выгова́ривал |
| Feminine | выгова́ривала |
| Neuter | выгова́ривало |
| Plural | выгова́ривали |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | выгова́ривай |
| Plural | выгова́ривайте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | выгова́ривающий | выгова́ривавший |
| Passive | выгова́риваемый | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | выгова́ривая | выговаривав, выговаривавши |