враждова́вший враждовавший

adjective

Meanings

  1. hostile, feuding, who was hostile

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeвраждова́вшийвраждова́вшеевраждова́вшаявраждова́вшие
Genitiveвраждова́вшеговраждова́вшеговраждова́вшейвраждова́вших
Dativeвраждова́вшемувраждова́вшемувраждова́вшейвраждова́вшим
Accusativeвраждова́вшего, враждова́вшийвраждова́вшеевраждова́вшуювраждова́вших, враждова́вшие
Instrumentalвраждова́вшимвраждова́вшимвраждова́вшей, враждова́вшеювраждова́вшими
Prepositionalвраждова́вшемвраждова́вшемвраждова́вшейвраждова́вших

Examples

  • враждовавшие племена
    feuding tribes

враждова́ть враждовать

verbimperfective

Meanings

  1. be at war
  2. to feud with

Conjugation

Present
явражду́ю
тывражду́ешь
он / она / оновражду́ет
мывражду́ем
вывражду́ете
онивражду́ют
Past
Masculineвраждова́л
Feminineвраждова́ла
Neuterвраждова́ло
Pluralвраждова́ли
Imperative
Singularвражду́й
Pluralвражду́йте

Participles

presentpast
Activeвражду́ющийвраждова́вший
Passive——
presentpast
Verbal adverbsвражду́явраждовавши