воркова́вший
adjective
Meanings
- cooing
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | воркова́вший | воркова́вшее | воркова́вшая | воркова́вшие |
| Genitive | воркова́вшего | воркова́вшего | воркова́вшей | воркова́вших |
| Dative | воркова́вшему | воркова́вшему | воркова́вшей | воркова́вшим |
| Accusative | воркова́вшего, воркова́вший | воркова́вшее | воркова́вшую | воркова́вших, воркова́вшие |
| Instrumental | воркова́вшим | воркова́вшим | воркова́вшей, воркова́вшею | воркова́вшими |
| Prepositional | воркова́вшем | воркова́вшем | воркова́вшей | воркова́вших |
Examples
- Воркова́вший голубь сидел на карнизе.The cooing dove sat on the ledge.