возлежа́щий возлежащий

adjective

Meanings

  1. lying, reclining

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeвозлежа́щийвозлежа́щеевозлежа́щаявозлежа́щие
Genitiveвозлежа́щеговозлежа́щеговозлежа́щейвозлежа́щих
Dativeвозлежа́щемувозлежа́щемувозлежа́щейвозлежа́щим
Accusativeвозлежа́щего, возлежа́щийвозлежа́щеевозлежа́щуювозлежа́щих, возлежа́щие
Instrumentalвозлежа́щимвозлежа́щимвозлежа́щей, возлежа́щеювозлежа́щими
Prepositionalвозлежа́щемвозлежа́щемвозлежа́щейвозлежа́щих

Examples

  • На диване возлежал старый кот.
    An old cat was lying on the couch.

возлежа́ть возлежать

verbimperfective

Meanings

  1. recline

Conjugation

Present
явозлежу́
тывозлежи́шь
он / она / оновозлежи́т
мывозлежи́м
вывозлежи́те
онивозлежа́т
Past
Masculineвозлежа́л
Feminineвозлежа́ла
Neuterвозлежа́ло
Pluralвозлежа́ли
Imperative
Singularвозлежи́
Pluralвозлежи́те

Participles

presentpast
Activeвозлежа́щийвозлежа́вший
Passive——
presentpast
Verbal adverbsвозлежа́возлежав, возлежавши