возлежа́ть
verbimperfective
Meanings
- recline
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | возлежу́ |
| ты | возлежи́шь |
| он / она / оно | возлежи́т |
| мы | возлежи́м |
| вы | возлежи́те |
| они | возлежа́т |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | возлежа́л |
| Feminine | возлежа́ла |
| Neuter | возлежа́ло |
| Plural | возлежа́ли |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | возлежи́ |
| Plural | возлежи́те |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | возлежа́щий | возлежа́вший |
| Passive | — | — |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | возлежа́ | возлежав, возлежавши |