вда́ривший
adjective
Meanings
- having struck, having hit hard
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | вда́ривший | вда́рившее | вда́рившая | вда́рившие |
| Genitive | вда́рившего | вда́рившего | вда́рившей | вда́ривших |
| Dative | вда́рившему | вда́рившему | вда́рившей | вда́рившим |
| Accusative | вда́рившего, вда́ривший | вда́рившее | вда́рившую | вда́ривших, вда́рившие |
| Instrumental | вда́рившим | вда́рившим | вда́рившей, вда́рившею | вда́рившими |
| Prepositional | вда́рившем | вда́рившем | вда́рившей | вда́ривших |
Examples
- Вдаривший в стену мяч отскочил.The ball that struck the wall bounced off.