ва́жничающий
adjective
Meanings
- pompous, conceited, arrogant, self-important
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | ва́жничающий | ва́жничающее | ва́жничающая | ва́жничающие |
| Genitive | ва́жничающего | ва́жничающего | ва́жничающей | ва́жничающих |
| Dative | ва́жничающему | ва́жничающему | ва́жничающей | ва́жничающим |
| Accusative | ва́жничающего, ва́жничающий | ва́жничающее | ва́жничающую | ва́жничающих, ва́жничающие |
| Instrumental | ва́жничающим | ва́жничающим | ва́жничающей, ва́жничающею | ва́жничающими |
| Prepositional | ва́жничающем | ва́жничающем | ва́жничающей | ва́жничающих |
Examples
- Он имел важничающий вид.He had a pompous look.