бу́ркнувший
adjective
Meanings
- muttered, grumbled
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | бу́ркнувший | бу́ркнувшее | бу́ркнувшая | бу́ркнувшие |
| Genitive | бу́ркнувшего | бу́ркнувшего | бу́ркнувшей | бу́ркнувших |
| Dative | бу́ркнувшему | бу́ркнувшему | бу́ркнувшей | бу́ркнувшим |
| Accusative | бу́ркнувшего, бу́ркнувший | бу́ркнувшее | бу́ркнувшую | бу́ркнувших, бу́ркнувшие |
| Instrumental | бу́ркнувшим | бу́ркнувшим | бу́ркнувшей, бу́ркнувшею | бу́ркнувшими |
| Prepositional | бу́ркнувшем | бу́ркнувшем | бу́ркнувшей | бу́ркнувших |
Examples
- Бу́ркнувший что-то себе под нос, он вышел из комнаты.Muttering something under his breath, he left the room.