брякаемый

adjective

Meanings

  1. clanking, jingling, jangling

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeбрякаемыйбрякаемоебрякаемаябрякаемые
Genitiveбрякаемогобрякаемогобрякаемойбрякаемых
Dativeбрякаемомубрякаемомубрякаемойбрякаемым
Accusativeбрякаемого, брякаемыйбрякаемоебрякаемуюбрякаемых, брякаемые
Instrumentalбрякаемымбрякаемымбрякаемой, брякаемоюбрякаемыми
Prepositionalбрякаемомбрякаемомбрякаемойбрякаемых
Short formбрякаембрякаемобрякаемабрякаемы

Examples

  • Брякаемый ключ упал на пол.
    The clanking key fell to the floor.

бря́кать брякать

verbimperfective

Meanings

  1. bang down, drop, let fall, fling, hurl, clatter, clang, clank, blurt out

Conjugation

Present
ября́каю
тыбря́каешь
он / она / онобря́кает
мыбря́каем
выбря́каете
онибря́кают
Past
Masculineбря́кал
Feminineбря́кала
Neuterбря́кало
Pluralбря́кали
Imperative
Singularбря́кай
Pluralбря́кайте

Participles

presentpast
Activeбря́кающийбря́кавший
Passiveбрякаемыйбряканный
presentpast
Verbal adverbsбря́каябрякав, брякавши