бря́кавший
adjective
Meanings
- clattering, rattling, jingling, clanking
Declension
| Case | Masculine | Neuter | Feminine | Plural |
|---|---|---|---|---|
| Nominative | бря́кавший | бря́кавшее | бря́кавшая | бря́кавшие |
| Genitive | бря́кавшего | бря́кавшего | бря́кавшей | бря́кавших |
| Dative | бря́кавшему | бря́кавшему | бря́кавшей | бря́кавшим |
| Accusative | бря́кавшего, бря́кавший | бря́кавшее | бря́кавшую | бря́кавших, бря́кавшие |
| Instrumental | бря́кавшим | бря́кавшим | бря́кавшей, бря́кавшею | бря́кавшими |
| Prepositional | бря́кавшем | бря́кавшем | бря́кавшей | бря́кавших |
Examples
- Брякавший ключ упал на пол.The rattling key fell to the floor.