бесче́стить
verbimperfective
Aspect partner обесче́ститьdefame; deflower
Meanings
- to dishonor
Conjugation
| Present | |
|---|---|
| я | бесче́щу |
| ты | бесче́стишь |
| он / она / оно | бесче́стит |
| мы | бесче́стим |
| вы | бесче́стите |
| они | бесче́стят |
| Past | |
|---|---|
| Masculine | бесче́стил |
| Feminine | бесче́стила |
| Neuter | бесче́стило |
| Plural | бесче́стили |
| Imperative | |
|---|---|
| Singular | бесче́сти//бесче́сть |
| Plural | бесче́стите//бесче́стьте |
Participles
| present | past | |
|---|---|---|
| Active | бесче́стящий | бесче́стивший |
| Passive | бесчестимый | бесчещенный |
| present | past | |
|---|---|---|
| Verbal adverbs | бесче́стя | бесчестив, бесчестивши |