безрассу́дный безрассудный

adjective

Meanings

  1. Imprudent unrestrained by the arguments of reasonabout deed action
  2. reckless

Declension

CaseMasculineNeuterFemininePlural
Nominativeбезрассу́дныйбезрассу́дноебезрассу́днаябезрассу́дные
Genitiveбезрассу́дногобезрассу́дногобезрассу́днойбезрассу́дных
Dativeбезрассу́дномубезрассу́дномубезрассу́днойбезрассу́дным
Accusativeбезрассу́дный, безрассу́дногобезрассу́дноебезрассу́днуюбезрассу́дные, безрассу́дных
Instrumentalбезрассу́днымбезрассу́днымбезрассу́дной, безрассу́дноюбезрассу́дными
Prepositionalбезрассу́дномбезрассу́дномбезрассу́днойбезрассу́дных
Short formбезрассу́денбезрассу́днобезрассу́днабезрассу́дны

Examples

  • Я безрассу́дный.
    I'm adventurous.
  • Я безрассу́дная.
    I'm adventurous.
  • Я безрассу́ден.
    I'm adventurous.

Derived words