у́мничавший
صفة
المعاني
- كان يتذاكى، كان يتباهى بفطنته
تصريف الاسم
| الحالة | المذكر | المحايد | المؤنث | الجمع |
|---|---|---|---|---|
| الرفع (Nominative) | у́мничавший | у́мничавшее | у́мничавшая | у́мничавшие |
| الإضافة (Genitive) | у́мничавшего | у́мничавшего | у́мничавшей | у́мничавших |
| المفعول غير المباشر (Dative) | у́мничавшему | у́мничавшему | у́мничавшей | у́мничавшим |
| النصب (Accusative) | у́мничавшего, у́мничавший | у́мничавшее | у́мничавшую | у́мничавших, у́мничавшие |
| الأداة (Instrumental) | у́мничавшим | у́мничавшим | у́мничавшей, у́мничавшею | у́мничавшими |
| حرف الجر (Prepositional) | у́мничавшем | у́мничавшем | у́мничавшей | у́мничавших |