самозва́ный
صفة
المعاني
- مدع
- معين نفسه دون حق
- معين نفسه
- منتخب من نفسه
- معلن نفسه
تصريف الاسم
| الحالة | المذكر | المحايد | المؤنث | الجمع |
|---|---|---|---|---|
| الرفع (Nominative) | самозва́ный | самозва́ное | самозва́ная | самозва́ные |
| الإضافة (Genitive) | самозва́ного | самозва́ного | самозва́ной | самозва́ных |
| المفعول غير المباشر (Dative) | самозва́ному | самозва́ному | самозва́ной | самозва́ным |
| النصب (Accusative) | самозва́ный, самозва́ного | самозва́ное | самозва́ную | самозва́ные, самозва́ных |
| الأداة (Instrumental) | самозва́ным | самозва́ным | самозва́ной, (самозва́ною) | самозва́ными |
| حرف الجر (Prepositional) | самозва́ном | самозва́ном | самозва́ной | самозва́ных |