пробурча́ть пробурчать

فعلتام

المعاني

  1. تمتم، تذمر، قرقر

تصريف الفعل

المستقبل
япробурчу́
тыпробурчи́шь
он / она / онопробурчи́т
мыпробурчи́м
выпробурчи́те
онипробурча́т
الماضي
المذكرпробурча́л
المؤنثпробурча́ла
المحايدпробурча́ло
الجمعпробурча́ли
الأمر
المفردпробурчи́
الجمعпробурчи́те

أسماء الفاعل والمفعول

الحاضرالماضي
معلوم—пробурча́вший
مجهول——
الحاضرالماضي
الحال الفعلي—пробурча́в, пробурчавши