верди́кт вердикт

اسممذكرغير حي

المعاني

  1. حُكْم
  2. قرار

تصريف الاسم

الحالةالمفردالجمع
الرفع (Nominative)верди́ктверди́кты
الإضافة (Genitive)верди́ктаверди́ктов
المفعول غير المباشر (Dative)верди́ктуверди́ктам
النصب (Accusative)верди́ктверди́кты
الأداة (Instrumental)верди́ктомверди́ктами
حرف الجر (Prepositional)верди́ктеверди́ктах