бедоку́ривший бедокуривший

صفة

المعاني

  1. كان يسيء التصرف، كان يعبث

تصريف الاسم

الحالةالمذكرالمحايدالمؤنثالجمع
الرفع (Nominative)бедоку́рившийбедоку́рившеебедоку́рившаябедоку́рившие
الإضافة (Genitive)бедоку́рившегобедоку́рившегобедоку́рившейбедоку́ривших
المفعول غير المباشر (Dative)бедоку́рившемубедоку́рившемубедоку́рившейбедоку́рившим
النصب (Accusative)бедоку́рившего, бедоку́рившийбедоку́рившеебедоку́рившуюбедоку́ривших, бедоку́рившие
الأداة (Instrumental)бедоку́рившимбедоку́рившимбедоку́рившей, бедоку́рившеюбедоку́рившими
حرف الجر (Prepositional)бедоку́рившембедоку́рившембедоку́рившейбедоку́ривших

бедоку́рить бедокурить

فعلناقص

المعاني

  1. عبث، أثار المتاعب

تصريف الفعل

المضارع
ябедоку́рю
тыбедоку́ришь
он / она / онобедоку́рит
мыбедоку́рим
выбедоку́рите
онибедоку́рят
الماضي
المذكرбедоку́рил
المؤنثбедоку́рила
المحايدбедоку́рило
الجمعбедоку́рили
الأمر
المفردбедоку́рь
الجمعбедоку́рьте

أسماء الفاعل والمفعول

الحاضرالماضي
معلومбедоку́рящийбедоку́ривший
مجهول——
الحاضرالماضي
الحال الفعليбедоку́рябедокурив, бедокуривши